LANE GUTOVIĆ: Porodica se planski isključuje iz naših života, to pokazuju parade ponosa!

LANE GUTOVIĆ: Porodica se planski isključuje iz naših života, to pokazuju parade ponosa!

Bojim se da sve ovo što se zbiva oko nas neminovno vodi ratnom sukobu koji će da preseče taj Gordijev čvor. Da ga razreši, sigurno neće.

Baron Joakim novi je pozorišni junak glumca Milana Laneta Gutovića kojeg će tumačiti u predstavi „Sumrak bogova” na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. Pozorišnu adaptaciju rađenu po motivima filma Lukina Viskontija o usponu i propasti Esenbekovih, bogate porodice industrijalaca, napisao je hrvatski pisac Ivor Martinić. Režiju, adaptaciju, scenografiju i izbor muzike potpisuje Jagoš Marković. Kostimograf je Bojana Nikitović. Premijera je večeras od 20.30 sati na Novoj sceni BDP-a, kojom ujedno ova teatarska kuća počinje svoju novu sezonu.

Nacizam u Nemačkoj postepeno cveta, stara aristokratija bespovratno propada, a vodeća mesta u državi, polako ali sigurno, preuzima Hitlerova Nacionalsocijalistička partija. Komad „Sumrak bogova” prati raslojavanja i sukobe unutar nacističkog društva, ali pre svega kroz sliku moralne erozije jedne elitne porodice i njihovog ponašanja u novim istorijskim okolnostima.

Martinićev „Sumrak bogova” pored kritike beskrupuloznih pojedinaca, analizira i društvo koje kapitulira pred totalitarnom vizijom sveta. Kakva je u tom kontekstu sudbina vašeg junaka Barona Joakima?

Tumačim industrijalca koji pripada vremenu zgaženom besprizornim stupanjem na scenu izvesne političke grupe kojoj je to bio i jedini cilj. Baron Joakim kao nepotreban otpada i biva ne samo ubijen, već i cela ta bivša, stara Nemačka bude ponižena, za račun jednog sumnjivog napretka. Kasnije istorija to i potvrdi. Pretpostavljam da to nije onaj deo koji koincidira sa našom stvarnošću.

Koliko je delikatno „Sumrak bogova” preslikati u aktuelni trenutak? Koliko ovaj komad odražava momenat u kojem živimo?

Mislim da je u centru naše predstave upravo ovaj trenutak življenja, budući da neobično koincidira sa dramom. U mnogim elementima se poklapa, i mislim da je pun repertoarski pogodak BDP-a. E sada, kakva će biti predstava, to ne mogu da procenim, ali pretpostavljam da smo na dobrom putu.

Poznati ste kao vrlo probirljiv glumac. Šta je presudilo da ove jeseni radite „Sumrak bogova”?

Presudio je poziv Juga Radivojevića i reditelja Jagoša Markovića. Volim da radim sa Markovićem, poznajem i te kako njegovu estetiku, imali smo lepo iskustvo i saradnju još pre mnogo godina u Ateljeu 212. Nadam se da ćemo i u narednom periodu nastaviti tim putem.

Predstava „ Sumrak bogova” dotiče najtananije emocije, progovara o ljubavi bez koje život nema smisla, porodici, moći, uticaju… Dokle se stiglo na tom planu?

Ljubav, odnosno porodica se planski isključuju iz našeg života. To je nekakav projekat za koji ne znam ko ga je inicirao, zapravo pravio ali znam ko ga realizuje. I znam da mi to vrlo pažljivo i tačno realizujemo. A ljubav? Ljubav je postala multidisciplinarna. To dokazuju ove naše parade ponosa i slično. Ona postaje jedno opšte mesto tako da za pojedinačnu ljubav gotovo da nema prostora. Postali smo društvo opšte ljubavi.

Dugo trajete u svetu pozorišta i umetnosti. Koliko je danas teško izboriti se za svoje mesto, ostati svoj, dosledan svojim moralnim principima, živeti i trajati u ovom vremenu?

Ne trajem ja, trajete vi. Vi sa vašim ukusom trajete i mene održavate. Inače, da ste promenili ukus ja bih već davno bio zaboravljen. Zato ne treba vi da budete zahvalni meni, nego ja vama.

Kako gledate na aktuelno stanje u srpskoj kulturi?

Srpska kultura je na nivou koji je recipročan učešću kulture u budžetu Srbije. Znači sa nula, nula, ne znam sa koliko nula iza ovog prvog zareza novca se odvaja za kulturu. I tu se dogodi neki ispad, kulturni eksces u kojem ipak nešto uspe da se uradi sa tako minornim izdvajanjima. Ali u principu sve ostaje isto kao što je bilo još od vremena kada sam bio klinac. Ništa se, ali baš ništa nije promenilo. Govorilo se o ministru kulture i položaju, statusu ministra kulture. Mislim da je to velika počast, ali i veliko poniženje. Počast je naravno biti ministar, ali biti na čelu resora koji je ovako malo zastupljen u budžetu je ponižavajuće. I naravno, samim tim ministar kulture ne može da uradi ništa. On može jedino da nemo prati kuda se sve ovo survava.

Živimo u vremenu jurnjave za materijalnim, profita i potrošačkih kredita. Kako opstati u svemu tome?

Model nisam izmislio ja, kapitalizam ga je već formirao i on neminovno vodi u krize. Iz jedne krize u drugu, pa tako redom. I svaka kriza koja dolazi, možda ste primetili, možda niste, sve je veća i veća. Pitanje je kako oduzeti novac prvobitnom akumulacijom kapitala, odnosno pretočiti novac od ovih pet-šest porodica koje drže ceo kapital ove planete. To je već i pitanje za futurologe i ljude koji se bave socijalnom fantastikom. Mislim da oni neće dati svoj novac, što ne bih ni ja učinio kada bih ga imao, to se može uraditi samo ratom i to velikim svetskim ratom. I bojim se da sve ovo što se zbiva oko nas neminovno vodi ratnom sukobu koji će da preseče taj Gordijev čvor. Da ga razreši, sigurno neće.

Izvor: Politika

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite