(VIDEO) KUSTURICA: Zašto bi Srbija ulazila u EU, ako Englezi izlaze iz nje?!

(VIDEO) KUSTURICA: Zašto bi Srbija ulazila u EU, ako Englezi izlaze iz nje?!

Srbija ne treba da uđe u Evropsku uniju, govori, između ostalog, čuveni reditelj Emir Kusturica, sa kojim smo razgovarali povodom njegovog šezdeset petog rođendana.

— Savet Evrope, to je jedna umanjena verzija prošlosti u kojoj je romansko-germanski svet upravljao ostatkom Evrope. Zašto bi Srbija ulazila u Evropu ako Englezi izlaze iz nje? Znači, 14 tačaka Vudro Vilsona su uputstvo kako se ovladava svetom. E sad, ovaj svet se malo promenio, jer je zapravo Kina narasla u velikog džina, Rusija se vratila na noge i uspravila.

Ja mislim da u sferi ponosa ruskog čoveka, a i u našoj sferi, ta ideja Evrope može da bude samo u okviru ideje Evroazije. To je ono za šta ja navijam — za jedan kontinent saobrazan u komunikacijama i svemu drugom što tu već postoji, i korišćenju rudnih bogatstava, gasa, nafte i svega što je zemno bogatstvo. Da je to prirodan jedan kontinent. Evroazija je budućnost. Meni je rekao na Volgi jedan ruski monah — Evropa ne može da opstane bez Rusije, što je tačno. Jer ako bi htela da je osvoji, neće je osvojiti, pošto je dva puta to pokušala.

Evropska unija se prva odrekla hrišćanske kulture

— Evropska unija, koja je kao neki veliki stub jedne vrste kulture, prva se odrekla hrišćanske kulture, a onaj koji se odrekne hrišćanske kulture, odrekao se zapadne civilizacije. Znači, to je neko pretvaranje, koje, u suštini, od čitavog tog konglomerata u Briselu pravi jednu moćnu agenciju NATO-a.

Naša ideja ulaska u Evropsku uniju može da se prodaje kao vazdušasta teorija o tome kako smo mi deo Evrope, ali mi smo deo Evrope svakako, jer smo integrisani u nju ne samo preko rada, kako kažu marksisti, od šezdesetih godina, nego i činjenicom da smo dali i dajemo velika imena koja su zapravo simptom te vrste individualističke civilizacije.

Dakle, Evropska unija će svakako da se rastopi u istoriji koja sledi. I mi utoliko treba da budemo pametni i da u tom postupku budemo spremni da budemo deo mnogo plodnijeg i mnogo snažnijeg entiteta. Pitanje je da li to može bez rata, ali ja se sve nadam da može.

Današnji svet prosto ključa. Nezadovoljstvo je opšte. „Žuti prsluci“, događaji u Siriji, međunarodni terorizam, Tramp, „bregzit“. Da li vas nešto od toga inspiriše za neki novi film?

— Počevši od sovjetske revolucije do svih obrta u Evropi, preko Garibaldija, do atentata koje su izvršavali mladoitalijani, pa mladobosanci, ništa nije bilo autentično. Ne postoji ništa gde prvo nisu bili upleteni masoni, a posle toga i CIA. Vilhelm Drugi je finansirao sovjetsku revoluciju. Postoje žiro-računi u švedskoj banci preko koje je on dobijao lovu.

Dakle, ako spominjemo Srbiju od 27. marta do 5. oktobra — nije bilo revolucije koju nije uspešno obavila CIA, ili neka druga zapadna obaveštajna služba. Danas se Soroš ponosi time što je s uživanjem rušio istočnoevropske režime, a to ulazi u etar kao jedna od činjenica, jedna od istina.

Tako da ti žuti prsluci — oni su autentična revolucija, dok je neko ne preuzme i od nje ne napravi neki novi momenat, koji istoriju treba da pretvori u neko novo stanje. Što se mene tiče, ja bih vrlo lako napravio film od svega što je autentično.

Krah liberalne ideje kao Sudnji dan

Ni očigledan krah liberalne ideje vas ne inspiriše?

— Liberalna ideja će se pretvoriti u državni kapitalizam. Taj ep i taj lom — mi samo treba da se molimo bogu da on ne bude Sudnji dan, što je opet pretpostavka hrišćanske vere da će doći Sudnji dan, a Sudnji dan je opet u našim rukama, i opet je u našoj volji, u našoj ideji — šta je istina.

Da li je istina ono u šta veruju hrišćani da će se vratiti Isus Hrist, da će se obračunati sa satanom? Ako budemo verovali, ili ako budemo baratali istinom, koja se uglavnom pretvara u laž, ako onog jednog koji izgovara istinu budemo prokazali da laže i kamenovali, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da verujemo da će stvarno doći Sudnji dan da to završi.

Ako budemo plemeniti, pa poverujemo da planeta nije baš samo prostor na kome se vežbaju najslikovitiji primeri darvinizma i dominacije egoizma, koji se dosad pokazao kao jedini, nažalost, efikasan put.

Ako hrišćanstvo kolabira pred najezdom te, rekao bih, protestantske praktičnosti s druge strane neopaganizma, onda će pasti ta liberalna ekonomija. Njen pad je svakako na vidiku, ali ona može da padne i da od tog udara nestane čitava jedna planeta, jedan život.


Izvor: Sputnjik

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite