(VIDEO) MERKEL: Moramo ograničiti slobodu govora i mišljenja, zbog bezbednosti!

(VIDEO) MERKEL: Moramo ograničiti slobodu govora i mišljenja, zbog bezbednosti!

Osoba koja je svojevremeno sa gnušanjem odbacila nemačku zastavu sa svoje bine javno govori o tome kako „izražavanje koje vređa dostojanstvo drugih“ predstavlja „govor mržnje“. Ovo je najnoviji trik Angele Merkel da dodatno uguši svoje političke protivnike.

Mržnja je subjektivna ljudska emocija i niko joj ne može odrediti granice kada počinje, ipak u EU oni koji imaju moć određuju šta je mržnja u zavisnosti od slučaja do slučaja. Dok je poziv za bezbedne granice i obustavu ilegalne migracije redovno etiketiran kao mržnja, nazivanje osoba Evropskog porekla nacistima, fašistima, rasistima ili lepljnje etiketa psihičkih poremećaja uz etiketu „ksenofobije“, nikada se ne tretiraju kao govor mržnje.

Govoreći pred nemačkim parlamentom, Ankela Merkel jedna od najodgovornijih za demografsku destabilizaciju Evrope, izjavila je: „Imamo slobodu izražavanja.“

„Za sve one koji tvrde da više ne mogu izraziti svoje mišljenje, kažem im: Ako iskažete izgovoreno mišljenje, morate živeti sa činjenicom da će vam se neko suprotstaviti. Izražavanje mišljenja ne dolazi bez posledica!,“ upozorila uz gromoglasni aplauz ostalih sledbenika i nastavila:

„Ali sloboda izražavanja ima svoje granice. Te granice započinju širenjem mržnje. One započinju kada se krši dostojanstvo drugih naroda,“ rekla je u zapaljivom govoru anti-suverenistička političarka.

„Ovaj dom će se suprotstaviti ekstremnom govoru. Inače naše društvo više neće biti slobodno kao što je bilo,“ zaključila je Merkel, očito nesvesna kontradiktornosti vlastite izjave.

Pored toga gušenje slobode govora je uvek kod istoriju uzimalo oblik zaštite bezbednosti, pa su tako pod komunizmom bile zabanjene „kontra-revolucionarne ideje“ jer ugrožavaju bezbednost radničke klasa, a danas su ti termini zamenjeni mržnjom prema određenim grupama na osnovu porekla ili drugih osobina.

„Govor mržnje“ pritom definišu oni koji u datom trenutku imaju moć određivati što će se svrstati u takvo izražavanje, baš poput monopolista zvanih „fact-checkeri“ koji tobože određuju koje su vesti istinite, a koje lažne.

Izvor: Dnevna Gazeta/Tribun.hr

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite