IMA LI NADE ZA NEMAČKU: Svaki četvrti stanovnik je migrant, koliko je to glasača za režim?!

IMA LI NADE ZA NEMAČKU: Svaki četvrti stanovnik je migrant, koliko je to glasača za režim?!

Svaka četvrta osoba ili 25,5 odsto stanovništva u Nemačkoj ima migrantsko poreklo. Dok se na ulicama nemačkih gradova mogu videti neredi, obračuni mačetama Kurda i Turaka režim tvrdi da je sve na pravom putu i preti protivnicima migracije da će biti kažnjvani za  ono što vlast smatra za „mržnju“. Istovremeno migranti se odužuju strankama koje ih podržavaju glasovima na izborima. 

Nemačka je napravila pomake u integraciji stranaca, navodi se u izveštaju savezne vlade u Berlinu.  Poverenica nemačke vlade za pitanje integracije Anete Vidman-Mauc (CDU) smatra da je integracija u Nemačkoj na dobrom putu.

„Savezna republika Nemačka je useljenička zemlja i sposobna je za integraciju“, izjavila je ona povodom predstavljanja poslednjeg izveštaja o stanju integracije u zemlji. Taj izveštaj vlada objavljuje svake dve godine.

„No potreba za poboljšanjem postoji na području obrazovanja migranata“, dodala je Vidman-Mauc. Tako je, prema njenim rečima, posebno potrebna bolja podrška kada je reč o jeziku i uvođenje obaveznog testa o znanju jezika za decu pre njihovog polaska u školu.

Ono što je takođe neophodno jeste efektivnija borba protiv „mržnje“ prema strancima i diskriminacije na internetu.

„Podstrekači mržnje na različitim platformama moraju osetiti da je pravna država pred njihovim vratima“, kaže predstavnica režima istovremeno šireći netrpeljivost i predrasude prema većinskoj populaciji.

Opozicija u Bundestagu kritikovala je rad vlade po pitanju integracije. Filiz Polat, portparolka Zelenih za pitanja migracije i politiku integracije je rekla: „Nemačka sve češće donosi odluku o dozvoli boravka (u zemlji) na osnovu mogućnosti i šansi kada je reč o ekonomskoj i društvenoj participaciji“.

Ona takođe kaže da se mnogi ljudi koji nemaju siguran boravak u zemlji suočavaju sa zabranom rada, a takođe je onemogućeno regularno pohađanje škole i ponude kada je reč o integraciji.

Stranka Levice takođe kritikuje valst, ali ne zbog dovođenja migranata nego zato što im nisu dati dovoljno dobri uslovi, Levica smatra da vlada presporo sprovodi „važne predloge za integraciju na tržištu rada“.

„Za stvarnu reprezentaciju našeg useljeničkog društva još uvek nedostaje osoba sa migrantskom pozadinom na rukovodećim pozicijama u javnim službama“, kaže Gekaj Akbulut, portparolka Levice za pitanja integracije.

CDU/CSU pak upućuje na napredak koji je postignut u politici integracije. Takav razvoj situacije raduje „posebno jer je javni diskurs često obeležen mržnjom i podsticanjem na mržnju i delom pruža drugačiju sliku“, kaže Nina Varken, poverenica poslaničke grupe CDU/CSU za pitanja integracije.

No ona dodaje da napori u cilju integracije ne smeju biti smanjeni.

„Moramo se usredsrediti na one bez kojih dugoročna, uspešna integracija nije moguća, dakle na žene i decu“, kaže Varken

Svaka četvrta osoba u Nemačkoj ima migrantsko poreklo što je 25,5 odsto stanovništva. Prošle godine je 52 procenta tih osoba imalo nemačko državljanstvo, dok se 48 procenata vodilo kao stranci, navodi se u izveštaju o integraciji predstavljenom u utorak. Podaci pokazuju da je useljavanje u Nemačku smanjeno: prošle godine je u zemlju došlo oko 1,6 miliona ljudi, što je 300.000 manje nego prethodne godine. Više od polovine, 53 odsto useljenika, stiglo je iz zemalja Evropske unije. I broj zahteva za azil znatno je smanjen: U prvih deset meseci 2019. godine taj broj je iznosio oko 141.900. Poređenja radi, 2018. je bilo podneseno oko 185.800 zahteva, a 2017. godine više od 222.000.

Izvor: Dnevna Gazeta/RTS/DW/Kurir

Podelite
  •  
  •  
  •  
  •  

Komentarišite